Monday December 24, 2007, 12:33 pm
You know I just don't know what this world is coming to anymore. This is so terrible that it brings tears to my eyes. Thank you for sharing this with me.

Hugs
Carol

Friday December 28, 2007, 4:23 am
Friday December 28, 2007, 4:02 am
Friends of Serbia?! You should be friends to Serbia long time ago, while in your name were destroyed catholic churces and mosques (thousands of them!!) and killed hundred thousands of people!! Than you should firts stand up and say-stop!! Do not do bad things in my name..!! Shall I make my group to show ruins and mass graves are still opening..and send you photo of my masacred body! REMEMBER BOSNIA!!??
I completely agree that Serbia should not be decomposed, but why dont you ask yourself-why everybody wants to go away? Radicalism of every kind is bad, but what we alwaqys have to do is to clean our own yard first, than to show finger on other ones.
This much!
Thank you

Friday December 28, 2007, 9:42 am
I had a sister and son-in-law who lived in Bosnia…
They both are dead now…
In good times, before that terrible and dirty war, sister visited me every year, with
her family. Except three children, whom I adored, with them came always one more
family from many of their friends… Those friends were automatically accepted and
welcomed in my home. One year that was Chatolic, another year Muslim family, but
more often were mixed marriages… Only for the respect of Muslim religion I prepared
those days meals without pork meat, and by that I knew what religion are my guests.
I never appreciated, than, and now again, people by religion and their believe, but by that
what they are… and even on the beginning of the war, I released that my son-in-low is chatolic, and that they are living in Muslim territory. I tried to be hospitabile and to make
my guests feel comfortable and nice…
During my visits to Bosnia, I was getting back welcomes, so I never know what family
to visit first and give it back… So I was enriched with numerous friends, we had a good times and friendship and we never asked about religion. I was even elevated to learn
about new customs, traditions and meals.
Realy, not only me.. I believe that many people were cherishing those nice times in their hearts.
And than that terrible war…
From time to time some late message, or some risky news that we got from radio amateurs… Risky, because in that time was a treat to tell only that those who are alive are surviving with only one potato for five members of family…
In that time in Serbia wasn`t good times too, but we had something for eat…
I couldn`t eat than for three days, knowing how people are starving…
Somewhere, at the end of a war, came a message via Germany, that my sister is ill, that she has a tumour… Three months later, I `w got an message that she died, and she was dead already for three months. She got a cancer due to stresses, starving and freezing , which methastased She couldn`t leave Muslim`s territory, she hadn`t medicines, and died in terrible pains. I don`t know where was she buried, because her body couldn`t be bureid even in Muslim`s or in Chatolic cemetery. Few months later, my son-in-law died too. He never went to any army, he believed that he is Bosnian, and he was against dividing by religions and against war… Their son, at the beginning of that war, was attacked by Chatolic boys, and they butted him with knifes, only for that reason that his mother is Serbian. Those were his best friends ones, with whom he was growing up … but he survived..

So that was our terrible war… There are more similar stories… Children of my sister,(Rest In Peace), I`w founded 7 years after the war. Two daughers are happily married, both for Muslims, and their son married a girl who is Chatolic.. They all beated hate and war horrors. Only in my heart and remembering, comes angel faces of my sister and my son-in-law who haven`t survived to hug their grandchildren..

Imala sam sestru i zeta koji su ziveli u Bosni...
Mrtvi su oboje ...
Za vreme dobrih vremena, pre tog uzasnog i prljavog rata,
sestra me je posecivala svake godine,sa vojom porodicom.
Osim troje dece ,koju sam obozavala, sa sobom su uvek dovodili jos jenu porodicu iz mnostva svojih prijatelja...
Ti njihovi prijatelji su bili automatski prihvacenikao i moji prijatelji i dobrodosli
u mojoj kuci.
Jedne godine su to bili katolicka, druge muslimanska porodica, ali najcesce su bili mesoviti brakovi ...
Jedino sam iz postovanja prema muslimanskoj religiji tih dana spremala bez svinjskog mesa,
i po tome znala koje su vere..
Ja ni sada a ni ranije nisam cenila ljude po religiji ili veri, vec ono sto jesu ...
a tek pocetkom rata sam saznala da mi je zet katolik ,i da zive na muslimanskoj teritoriji ...
Trudila sam se da ih ugostim i da se provedu sto lepse ...
Kada sam odlazila u bosnu,
bila mi je uzvracena dobrodoslica,
tako da nisam znala koju porodicu pre da posetim i uzvratim ...
tako da sam bila obogacena velikim brojem prijatelja.
Lepo smo se druzili i nije nam bila bitna vera'
nikada tako nesto nije ni spomenuto, cak sam se odusevljavala da upoznam nove obicaje, tradiciju i jela ...
Zaista ne samo ja, verujem da mnogi u srcima neguju divna lepa vremena ...
A onda, taj uzasan rat ...
Poneka zakasnela poruka,
ili rizicno dobijena vest preko radioamatera ...
rizicno, jer je tada bila izdaja preneti obicnu vest da su jos uvek zivi i sa samo jednim krompirom za jelo za njih petoro...
Tada ni u srbiji nisu bila laka vremena, ali smo imali za jelo...
Ja nisam mogla jesti po tri dana posle toga,znajuci da mnogi gladuju...
Negde pred kraj rata preko nemacke je stiglo pismo da je bolesna, da ima tumor ...
Tri meseca kasnije sam dobila vest da je umrla, a ona je bila mrtva vec tri meseca ...
Umrla je zbog metastaze ubrzanog raka
dobijenog od sresova , gladi, smrzavanja ...

Nije joj bilo dozvoljeno da napusti muslimansku teritoriju
niti je imala lekove ...
umrla je u stasnim bolovima ...
Neznam gde je sahranjena, jer njeno telo
nisu dozvolili da bude sahranjeno ni na muslimanskom ni na katolickom groblju ...
Nekoliko meseci kasnije je umro i moj zet ...
Nije se borio ni za jednu vojsku, jer se smatrao Bosancem,
i bio je protiv verske podele i rata ...
Njihovog sina su jos na pocetku rata napali katolicki mladici i izboli nozevima samo zato sto mu je majka srpkinja ..
njegovi nekada najbolji drugovi, sa kojima je odrastao ... ali je preziveo ...

Takav je bio nas uzasan rat ..
ima jos puno uzasnih prica
Decu moje pokojne sestre sam nasla sedam godina
po zavrsetku rata ...
Dve cerke su srecno udate, obe za muslimane,
A njihov sin je ozenio devojku katolicke vere...
Mrznje i strahote rata oni su pobedili...
Samo u mom secanju navre prelep andjeoski lik
moje sestre i njenog supruga,
koji nisu doziveli da prigrle svoje unuke ...

Friday December 28, 2007, 2:21 pm
Мelita, we are all simple people here, we are not politicians, or media members. Those two evils brought the most suffering to common people, their followers. I, like a woman and mother, have to say to you something, following the words on your page, where you say that you want to make a difference in the world, make a difference anyway that you can, to make at least one person smile every day. Those are all characteristics of a good person. Why are you putting yourself on one side, intoxicated with something that you heard and that you think you have to believe. You are a mother of two children. I`ll ask you simple questions: What are you doing when your children start to quarrel? Do you ask them who is guilty, and after you get an answer, can you believe them? Do you go to your neighbours to ask them for their opinion? Which child do you love more? That one who is lauder and more energetic even you know that he/she lies, or another one that is quiet and beaten all the time? Can you hate one of your children? What are you doing if you see that your children are smashing things around in their anger? Do you punish always only one child, or you are trying to be a righteous mother and you punish both or none?

Ask yourself Melita, if you have a humanity, and if you can think without anger…
Because… Where were we earlier? We were here, in Serbia, like we are now, and we shall be in the future… We, common people, whom nobody asks anything, are staying here, waking up in a country which is in the morning called with another name than yesterday…
For the end I `ll say one sentence from a book of our friend
–God, save me from my friends, from my enemies I`ll defend myself.-

Saturday December 29, 2007, 8:03 am

Tue, 25 Sep 2007 03:33:05 -0700 (PDT)
From: "melita " View Contact Details

"Dobar dan Branko...
Evo, da pisem na ovom nasem lijepom jeziku, mada vise ne znam kako se zove, nekad je bio srpskohrvatski, a sada kada drzim casove, moram dobro dapazim, da li e hrvtaski, srpsi, bosanski, gorski, crnski, hercegovacki..i da ne nabrajam...
Ali, mozda nam zapadna demokracija rijesi ove babilonske probleme, pa se svi ujedinimo u engleskom ...
Ali, nije vise ni vazno, posto smo se tako podijelili po torovima, ima jedan univerzalan jezik, a to je srdacan osmjeh, kojim otkrivamo srce , osmjeh u ocima, koji ne moze prevariti, kao sto izgovorena rijec cesto moze...
Rijeci su samo blijeda sjena onoga sto zelimo reci i sto mislimo i osjecamo, tako je tesko izraziti rijecima barem priblizno onu ljepotu ljubavi i ceznje..
Zato valjda i postoje pjesnici"..

Многопоштована, Дамо!
У нади да нисам злоупотребио нашу приватну преписку, обраћам Ти се, цитирајући те. Одговор си, делимично дала , не знајући да ће ми бити од користи. Ти помену све језике народа и народности, а би само један, којим смо се сви разумели...
Помену наше, а не моје или Твоје проблеме...и Западну демокрацију која, за свој грош притиче у помоћ...и, на крају, да зато постоје и песници. Знам да си ти, латентни песник,али немаш куражи да „мењаш свет"...
Ја је имам...и песничке, и афористичке, и прозне, готово-сваштарске... и одважио сам се...навешћу и неке примере, мало неукусно цитирати себе,али приморан сам.
Афоризми су за објављивање припремани у Републичком Јавном Тужилаштву, давне и неебивале 1999. године: „Изабрали смо председика, ред је на државу"; „ Добили смо савезника, и Шипттари се боре за нашу постојбину"; „Господина Клинтона облачи Госпођа Хилари, а госпођица Моника накити"; Привреда нам мртва, нико не изјављује саучешће", итд, итд... У летопису сам забележио и ово, а објављен је:
... „ Дана 15. јула напречац утврђен као једини кандидат и изабран Слободан Милошевић за председника СР Југославије. Све је изведено муњевито - пучистички због коалиционе странке ДПС, где је, за разлику од зимус, сад Момир Булатовић, председник Ц. Г., искључен из партије због поданичког подржавања политике Србије. Дана 23. јула Г. Милошевић је инаугурисан и императорским маниром улази у отети Бели Двор, власништво династије Карађорђевић. Дочекала га сопствена гарда док је он у туђи двор корачао као да га је годинама мукотрпно градио о свом трошку"...писано 1997. године
... ''ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ''!? Светско чудо. Које ли по реду? Мање је важно. Он нам гарантује све? Осим заштите спаљених огњишта, осушених хумки. Све! Осим повратка вековном завичају. ...А наш Председник поновио ципеле на другом континенту. Није свраћао у Хавану по ''хавану''. Доносе му у резиденцију. Отворише му ''Дејтонци'' аеродром. Mоже да лети куд хоће. Може он то и без писте, нарочито по Светој Гори. Спортисти нам се такмиче од хокеја на трави,

Saturday December 29, 2007, 8:04 am
бејзбола до рагбија на свим регионалним, сеоским и светским такмичењима. Хуан Антонио Самаран нам тапше и честита...
У нади да иронија неће бити схваћена као мржња, него као лек против сопствене немоћи, закључујем годину без дефинитивне оцене."..писано 1995.
„Знамо да су амбиције Краља Александра Карађорђевића упуцане 9.октобра 1934. у Марсељу. Најновијом обновом тих аспирација, само је изгубљено - без добитка. Да ли смем да призивам историјско искуство? Намеће се од себе и да је заборављено...
Земаљско је изгубљено, небеско незадобијено за разлику од косовске неумрле легенде"...
Писано 1996.

Да не цитирам више, имам за целу књигу...и о овој садашњој власти добар наслов,
Можеш да га преузмеш са сајта: Рођена Матер (Отаџбина)...Као што видиш, драга моја, има неко ко је чинио шта се чинити могло, ништа више од Тебе, која ниси ни једну једину, ни написала, ни рекла, што приписујеш нама. А зла је било васколиког. Хоћеш ли можда да кажеш да је Алија, рахметли му, право отишао у наручје Алаху; да ли је можда и Туђман, поут Јосипа Радника канонизован за блаженог. Ко се то није огрешио; ко није пострадао; чије мајке нису пропиштале... и чија земља се не распада..Не видећи даље од Требевића, не назиреш лагани распад БиХ; отцепљење Истре; поделу Италије; Белгије, итд...
Зло нам је, зло, признали или не. А кривца налазиш, у нама који поломисмо варјаче, шерпе и издувасмо пиштаљке, тај српски патент. Можда си то преумила.
Ко се то није борио против безумља Апсолутисте, читавих десет година...
Да ли твоја деца треба да испаштају Твој грех,да не да Бог, ни теби, ни мени, нити било ком. Доста нам је Евиног и Адамовог, док је века и света...
Најсрдачнији поздрав за Тебе, Твоје суграђане и све људе добре воље, диљем земаљског шара...
Бранко О. Томић, православни свештеник у пензији.

Monday December 31, 2007, 1:10 am
Dragi moji..doista sam u guzvi, a ova nasa prepiska sada od mene zahtijeva da se potrudim da tacno odgovorim i obrazlozom svije misli..jer bojim se da bi opet mogle biti shvacene pogresno..
dozvolite mi da sada kazem samo par rijeci..Ono sto je jezgra svega, a odnosi se na naslov Prijatelji bilo Srbije..Bosne..Kameruna..svoje djece..prijatelji prijatelja..to je ljubav koja je toliko cesto izlozena teskim iskusenjiima, kao sto je pravednost..koja zna da boli kada moramo da je provodimo..Ali ona prociscava..Mislim Dragi Branko, podsjetila bih te na jednu tvoju misao, koja mi se duboko usadila u srce, mada sam je i prije znala, ali kada si mi je ti rekao, nekako je imala poseban odjek..
Sjecas se, razgovarali smo o tome sta je grijeh..
I ti si rekao - gordost je prvi grijeh iz kojeg izviru svi ostali..
Toliko si u pravu....

Mislite li da ne znam koliko smo svi samo statisti na ovoj svjetskoj sceni kojom vlada movac i nafta..i ko stoji iza svega..medjunarodni kapital ustolicen i vodecim zemljama "demokracije"..
A, mi kao plemena, zahvalne marionete, za implementaciju njihovih profita i inih interesa..Zbog cega?
Zbog gordosti...ja..ja i samo ja...

Obecavam da cu se javiti ovih dana , ovdje, pisaci na engleskom i probati prevesti i un srpskohrvatski..
Za sada saljem srdacne pozdrave, najbolje zelje za vasu licnu srecu, kao i srecu svih ljudi na ovom prostorima..da se susretnemo u medjusobnom pokajanju, oprostu , razumijevanju, da shvatimo da su sve su te slane i tople i da je bivstvo zivovanja u dusi, da sve pocinje u krvi rodjenja i zavrsava u prahu..Sve ostalo oko nas je ornamentika, u kojoj tako pogresno trazimo svoj identitet. nas identitet je onaj , koji nam se javi izmed jave i sna..pletisanka ..kada se probudimo u noci..osjecacajuci svoje jastvo kao nesavrsen i nepotpun odsjaj bozijeg ..i samo bozijeg..
Pozdrav od apatrida..koji se je ponosio zajednistvom..ocem iz Sr5bije, majkom iz Slovenije, muzem iz Bosne..i koja sada vidja djecu par puta godisnej i koja jos vise ne znaju gdje pripadaju...ili ne proipadaju..
Doista vas pozdravljam sa ljubavlju...nadam se da to osjecate..

Monday December 31, 2007, 1:12 am
For Helena..There is no anger in my heart...

Thursday January 3, 2008, 1:10 am
Obecanje necu odrzati, jer smo se u razgovoru Branko i ja slozili da to nije potrebno. Hvala.